Покрајински секретар за енергетику, грађевинарство и саобраћај Огњен Бјелић обратио се на данашњем панелу „Kакве градове, села, путеве и мостове градимо: На који начин да урбанизација Покрајине не угрози очување културног и индустријског наслеђа”, који је одржан у оквиру конференције „Војводина у 2022“.
На конференцији су учествовали чланови Покрајинске владе, амбасадори, економисти и привредници који су на панелима из различитих области разменили искуства и понудили идеје од значаја за развој Војводине у овој години.
Секретар Бјелић је, пре свега, указао на циљеве и урбанистичке планове, односно најзначајније пројекте.
„У Војводини се никада више није градило, а само у току прошле године издато је преко 10.000 грађевинских дозвола, што представља више од 40 одсто укупно издатих грађевинских дозвола на територији Републике Србије“, изјавио је ресорни секретар.
Као услове за почетак било какве изградње, он је навео неопходност да је то предвиђено планским документом. Приликом доношења нове или измењене планске документације укључене су институције које дају услове, али и јавност како би грађани имали прилику да се упознају с тим шта се у њиховом окружењу планира, као и да утичу на коначан садржај планског документа.
Покрајински секретаријат издаје дозволе за објекте који имају заштиту, као и за објекте у заштићеној околини културних добара на територији АП Војводине.
Како Бјелић наводи, специфичан пример су Сремски Kарловци, где је под заштитом већи део насеља. Процедура је нешто сложенија, али захваљујући томе успело се у намери да се очува традиција, а најбитније је да у Сремским Kарловцима није стала градња. Секретар је изнео и податак да је само у претходној години Секретаријату поднето преко 100 захтева за различите поступке који се тичу изградње и реконструкције у овој општини.
Осврнувши се на захтевност пројектовања и изградњу инфраструктуре у Војводини, Бјелић је указао на то да често влада неосновано мишљење како у равници нема изазова и проблема у тој области.
„Почевши од сагледавања великог броја заштићених природних добара, Националног парка Фрушка гора, бројних објеката под заштитом, карактеристика земљишта (од ритског до песковитог) и клизишта, можемо приближити сву сложеност пројектовања и изградње. На прузи Београд – Нови Сад, у делу око Чортанаваца, извршена је стабилизација клизишта и изведен је вијадукт од три километра, што представља најдужи железнички вијадукт у нашој земљи, док се на траси Фрушкогорског коридора тренутно ради на пробијању најдужег тунела у нашој земљи – Иришки венац“, подсетио је покрајински секретар.
Када је реч о изградњи путне инфраструктуре, он је навео да је за Покрајинску владу тај коридор изузетно значајан пројекат. Брза саобраћајница Нови Сад – Рума, дуга 47,7 километара, са четири траке, спајаће ауто-путеве ка Шиду и Суботици, а биће изграђен и мост на Дунаву код Петроварадина. На овај начин мењаће се и навике како Новосађана тако и људи који живе на јужним падинама Фрушке горе. Бјелић је предочио да ће премреженост коридорима омогућити локалним срединама на овом потезу да се равноправно развијају попут општина које већ имају добре саобраћајнице и да постану конкурентније у привлачењу страних и домаћих инвестиција.
Он је нагласио да су радови на тунелу започети 1. маја прошле године, а у току ове године се очекује почетак изградње моста преко Дунава, како би се испоштовала динамика радова и они били завршени у наредне три године.
Kада је реч о путевима који воде ка Републици Српској, значајан је и ауто-пут Kузмин – Сремска Рача, у дужини од 18 километара, у оквиру којег се гради и мост преко Саве, чији завршетак се предвиђа за годину дана.
Просторни план подручја посебне намене коридора ауто-пут Београд – Зрењанин – Нови Сад усвојен је у октобру прошле године и тренутно је у току аплицирање за локацијске дозволе. Започињање радова у овој години је предвиђено и на брзој саобраћајници Сомбор–Врбас–Kикинда, за коју је у току израда просторног плана подручја посебне намене, док је за деоницу код Сомбора већ израђен урбанистички пројекат. Укупна дужина саобраћајнице износиће око 175 километара.
У погледу железничке инфраструктуре, очекује се да током марта почну да саобраћају возови на релацији Нови Сад – Београд, чије је тестирање у току. Ове године биће завршени и радови на реконструкцији пруге Суботица–Хоргош–Сегедин, а започет је и изградња брзе пруге Нови Сад – Суботица.
Бјелић је рекао да ће бити испуњен још један важан циљ, на који је указао председник Покрајинске владе Игор Мировић, а то је да током овог мандата буду уређене и све зоне школа на територији АП Војводине. Тренутно се одвија пројектовање за 150 зона, а у наредна два месеца, како је рекао, биће обезбеђено пројектовање и преосталих школских зона. На овај начин биће испуњен циљ да се повећа безбедност свих учесника у саобраћају, а пре свега школске деце.