Покрајински секретар за енергетику, грађевинарство и саобраћај Огњен Бјелић рекао је данас на отварању 14. Међународног форума о чистим енергетским технологијама да је покрајинска управа спремна да подржи убрзано улагање у обновљиве изворе енергије, као и да покрене пројекте који би били замајац за улагање у енергетску ефикасност.
Он је подсетио на то да је у претходних пет година ресорни секретаријат издао преко 200 различитих аката за инвестирање у обновљиве изворе енергије, захваљујући чему су изграђене ветроелектране капацитета око 400 мегавата, а омогућена је и градња Термоелектране-топлане Панчево снаге 200 мегавата, која ће користити природни гас.
Четрнаести форум о чистим енергетским технологијама почео је данас у Скупштини АП Војводине под називом „Енергетика Србије – Постпандемијски искорак ка будућности“. Форум традиционално организују Институт за европске послове (ИНЕА) и Факултет техничких наука у Новом Саду, уз подршку Скупштине АП Војводине и Покрајинске владе.
Секретар Бјелић је казао да овогодишњи назив Форума опомиње да фокус деловања са садашњости треба да померимо ка ономе што нас чека, те да су промењене навике људи и потребе привреде утицале и на сектор енергетике.
„Енергетска ефикасност је сваким даном све значајнија тема, а јавни објекти су, нажалост, најчешће примери енергетске неефикасности“, казао је Бјелић.
Он је нагласио да је у сарадњи са Европском банком за обнову и развој израђен Атлас енергетске ефикасности за 82 објекта на територији АП Војводине.
„Поређењем добијених података о потрошњи енергије, пре и после примене предложених мера енергетске ефикасности, закључено је да је могућа уштеда од преко 60 одсто“, рекао је Бјелић и додао да је у сарадњи са Факултетом техничких наука у поступку израда детаљних енергетских прегледа за 94 објекта, који ће бити основ за енергетску санацију у наредне три године.
На отварању Форума обратили су се потпредседница Владе Србије и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић, председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор, амбасадор Републике Пољске Рафал Перл и председник Савета Агенције за енергетику Републике Србије Дејан Поповић.
Потпредседница Владе Зорана Михајловић казала је да Србија треба да предводи промене у енергетици, а да су енергетска транзиција, декарбонизација енергетике и привреде питања која су важна за цео свет.
Она је додала да Србија има све потенцијале да буде енергетски безбедна, независна и истовремено еколошки чистија земља.
„Влада Србије је у претходних годину дана направила велики искорак у области рударства и енергетике. Било је потребно редефинисати основе, ако желимо да идемо путем зелене енергетике и зелене агенде као новим моделом раста. Први пут имамо посебан Закон о коришћењу обновљивих извора енергије, као и нови Закон о енергетској ефикасности и рационалној употреби енергије. Започели смо и израду стратешких докумената, Стратегије за развој енергетике до 2030. са визијом до 2050. године, као и Интегрисаног националног плана за климу и енергетику са пројекцијама до 2050. године. Сва пратећа подзаконска акта биће завршена до краја године. То су документа која ће бити темељ за развој и за будућност Србије јер, с једне стране треба да омогуће да будемо енергетски безбедна земља, а са друге стране да будућим генерацијама оставимо чистију животну средину. Србија годишње емитује 59 милиона тона угљен-диоксида, а ако будемо реализовали планове и инвестиције, смањићемо емисију за 24 милиона тона“, рекла је министарка Михајловић.
Она је истакла да је нови инвестициони план вредан 17 милијарди евра, а да је улагање у зелену енергетику нови модел раста.
Председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор казао је да оно што данас радимо и о чему размишљамо у области енергетике има далекосежне последице за нашу децу у будућности.
Он је додао да питање којим се бави Форум јесте комплексно, надстраначко, политичко и модернизацијско, али и компетитивно питање.
„Ово је једна од тема у којима се земље такмиче у привлачењу инвестиција, убрзавању развоја, модернизацији и осталим сферама које представљају мерило квалитета живота грађана“, рекао је председник Скупштине Војводине.
Пастор је навео да је Србија у протеклом периоду учинила крупне кораке када је у питању законска регулатива у овој области, обезбеђујући тиме оквир за бржи енергетски развој.
„Оно што је такође изузетно значајно јесте окончање изградње Јужног тока, захваљујући којем читава наша позиција у стратешком смислу долази у једну другчију раван“, казао је Пастор.
Председавајући Форума Тихомир Симић рекао је да у дужем периоду Република Србија улаже посебне напоре у процесу унапређења сопствене енергетске безбедности и изградње инфраструктуре, која треба да задовољи растуће потребе за енергијом. Он је додао да се готово идентични процеси дешавају и у другим земљама Југоисточне Европе, потврђујући чињеницу да нико на овом простору не може себи да дозволи пасивност, нити да постане изоловано енергетско острво.
„Управо је и наш циљ да овогодишњи Форум подстакне креативније и конкретније коришћење расположивих потенцијала у чистој енергији на овим просторима, додатно покрене сарадњу и развој енергетике у земљама региона и усмеравање наше будућности ка високим циљевима Енергетске мапе пута ЕУ 2050“, рекао је Симић.