Округли сто под називом ,,Систем инжењери железнице”, који је одржан данас у Скупштини АП Војводине, реализовали су Железничко инжењерско друштво (ЖИД) из Новог Сада и Друштво дипломираних инжењера железничког саобраћаја Србије (ДИЖС) из Београда, у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за енергетику, грађевинарство и саобраћај.
Скуп је подржала и Унија удружења европских железничких инжењера (УЕЕИВ), која се као европска кровна организација за национална инжењерска удружења, бави унапређењем сарадње између факултета, института, представника надлежних органа и установа, железничких предузећа, железничке индустрије, као и корисника железничких услуга.
Покрајински секретар Ненад Грбић отворио је данашњи округли сто речима да је инвестирање у железницу и железничку инфраструктуру заправо инвестирање у будућност.
,,Од давнина је познато шта је железница доносила појединим градовима и регијама. Она доприноси развоју малих и средњих предузећа и конкурентности, јер смањује зависне трошкове и цену коначног производа, а доприноси самој диверзификацији разних активности тих предузећа, као и подизању безбедности саобраћаја“, рекао је Грбић, истакавши да улагање у железницу обједињује економски раст, развој и заштиту животне средине.
Он је додао да је препознат значај инвестиција у железницу од стране доносилаца одлука на републичком и покрајинском нивоу, да је у АП Војводини завршено неколико значајних железничких пројеката, попут реконструкције пружних праваца Панчево – Орловат – Римски шанчеви, Зрењанин–Орловат, те да је у плану пројекат за пругу Бела Црква – Вршац, као и реконструкција на правцу Врбас–Кула–Сомбор. Капиталан пројекат, напомиње Грбић, који је у току, свакако је модернизација пруге за брзине до 200 км/х дужине 183 километра од Београда до границе с Мађарском, све до Будимпеште, а изводи се у три етапе.
Закључци које усвоје учесници данашњег скупа требало би да иницирају промовисање и афирмацију школовања стручњака за потребе железнице, путем познавања функционисања укупног система железнице и привреде. Представницима релевантних и ресорних институција и организација тако је дата могућност да сагледају актуелан положај инжењера свих струка из области железнице, као и реалну потребу за профилисањем „систем инжењера железнице“, како у погледу образовног система, тако и континуираном, посебном обуком за стицање знања и вештина неопходних за рад у области железничког саобраћаја, транспорта и сродних железничких система.
Систем инжењер железнице имао би велик удео у решавању комплексних проблема у оквиру железничког система, чија је он важна компонента, у смислу усклађивања стручног знања, искуства, методологије, психолошког фактора, као и етике. Систем инжењер има адекватно образовање да врши надзор над железничким пројектима, компензује недостатак искуства, редукује пројектне ризике, поуздан је и обезбеђује доступност, реализујући пројекте са комерцијалног и техничког аспекта.
Напослетку, успостављање система у ком ће реализацију активности спроводити систем инжењери железнице умногоме ће утицати на смањење укупних трошкова пословања, повећање безбедности, унапређење ефикасности рада подсистема, као и квалитета знања потребног за имплементацију значајних инфраструктурних и сродних пројеката.