Pokrajinski sekretar za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj Ognjen Bjelić obratio se na današnjem panelu „Kakve gradove, sela, puteve i mostove gradimo: Na koji način da urbanizacija Pokrajine ne ugrozi očuvanje kulturnog i industrijskog nasleđa”, koji je održan u okviru konferencije „Vojvodina u 2022“.
Na konferenciji su učestvovali članovi Pokrajinske vlade, ambasadori, ekonomisti i privrednici koji su na panelima iz različitih oblasti razmenili iskustva i ponudili ideje od značaja za razvoj Vojvodine u ovoj godini.
Sekretar Bjelić je, pre svega, ukazao na ciljeve i urbanističke planove, odnosno najznačajnije projekte.
„U Vojvodini se nikada više nije gradilo, a samo u toku prošle godine izdato je preko 10.000 građevinskih dozvola, što predstavlja više od 40 odsto ukupno izdatih građevinskih dozvola na teritoriji Republike Srbije“, izjavio je resorni sekretar.
Kao uslove za početak bilo kakve izgradnje, on je naveo neophodnost da je to predviđeno planskim dokumentom. Prilikom donošenja nove ili izmenjene planske dokumentacije uključene su institucije koje daju uslove, ali i javnost kako bi građani imali priliku da se upoznaju s tim šta se u njihovom okruženju planira, kao i da utiču na konačan sadržaj planskog dokumenta.
Pokrajinski sekretarijat izdaje dozvole za objekte koji imaju zaštitu, kao i za objekte u zaštićenoj okolini kulturnih dobara na teritoriji AP Vojvodine.
Kako Bjelić navodi, specifičan primer su Sremski Karlovci, gde je pod zaštitom veći deo naselja. Procedura je nešto složenija, ali zahvaljujući tome uspelo se u nameri da se očuva tradicija, a najbitnije je da u Sremskim Karlovcima nije stala gradnja. Sekretar je izneo i podatak da je samo u prethodnoj godini Sekretarijatu podneto preko 100 zahteva za različite postupke koji se tiču izgradnje i rekonstrukcije u ovoj opštini.
Osvrnuvši se na zahtevnost projektovanja i izgradnju infrastrukture u Vojvodini, Bjelić je ukazao na to da često vlada neosnovano mišljenje kako u ravnici nema izazova i problema u toj oblasti.
„Počevši od sagledavanja velikog broja zaštićenih prirodnih dobara, Nacionalnog parka Fruška gora, brojnih objekata pod zaštitom, karakteristika zemljišta (od ritskog do peskovitog) i klizišta, možemo približiti svu složenost projektovanja i izgradnje. Na pruzi Beograd – Novi Sad, u delu oko Čortanavaca, izvršena je stabilizacija klizišta i izveden je vijadukt od tri kilometra, što predstavlja najduži železnički vijadukt u našoj zemlji, dok se na trasi Fruškogorskog koridora trenutno radi na probijanju najdužeg tunela u našoj zemlji – Iriški venac“, podsetio je pokrajinski sekretar.
Kada je reč o izgradnji putne infrastrukture, on je naveo da je za Pokrajinsku vladu taj koridor izuzetno značajan projekat. Brza saobraćajnica Novi Sad – Ruma, duga 47,7 kilometara, sa četiri trake, spajaće auto-puteve ka Šidu i Subotici, a biće izgrađen i most na Dunavu kod Petrovaradina. Na ovaj način menjaće se i navike kako Novosađana tako i ljudi koji žive na južnim padinama Fruške gore. Bjelić je predočio da će premreženost koridorima omogućiti lokalnim sredinama na ovom potezu da se ravnopravno razvijaju poput opština koje već imaju dobre saobraćajnice i da postanu konkurentnije u privlačenju stranih i domaćih investicija.
On je naglasio da su radovi na tunelu započeti 1. maja prošle godine, a u toku ove godine se očekuje početak izgradnje mosta preko Dunava, kako bi se ispoštovala dinamika radova i oni bili završeni u naredne tri godine.
Kada je reč o putevima koji vode ka Republici Srpskoj, značajan je i auto-put Kuzmin – Sremska Rača, u dužini od 18 kilometara, u okviru kojeg se gradi i most preko Save, čiji završetak se predviđa za godinu dana.
Prostorni plan područja posebne namene koridora auto-put Beograd – Zrenjanin – Novi Sad usvojen je u oktobru prošle godine i trenutno je u toku apliciranje za lokacijske dozvole. Započinjanje radova u ovoj godini je predviđeno i na brzoj saobraćajnici Sombor–Vrbas–Kikinda, za koju je u toku izrada prostornog plana područja posebne namene, dok je za deonicu kod Sombora već izrađen urbanistički projekat. Ukupna dužina saobraćajnice iznosiće oko 175 kilometara.
U pogledu železničke infrastrukture, očekuje se da tokom marta počnu da saobraćaju vozovi na relaciji Novi Sad – Beograd, čije je testiranje u toku. Ove godine biće završeni i radovi na rekonstrukciji pruge Subotica–Horgoš–Segedin, a započet je i izgradnja brze pruge Novi Sad – Subotica.
Bjelić je rekao da će biti ispunjen još jedan važan cilj, na koji je ukazao predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, a to je da tokom ovog mandata budu uređene i sve zone škola na teritoriji AP Vojvodine. Trenutno se odvija projektovanje za 150 zona, a u naredna dva meseca, kako je rekao, biće obezbeđeno projektovanje i preostalih školskih zona. Na ovaj način biće ispunjen cilj da se poveća bezbednost svih učesnika u saobraćaju, a pre svega školske dece.