Novi Sad, 27. maj 2015. – U organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, u Konkresnom centru CEPTOR na Andrevlju održana je Javna rasprava o Akcionom planu Vojvodine za bioenergiju, koji je sačinjen u saradnji sa Hajncom Kopecom predstavnikom Svetske Asocijacije za bioenergiju.
Učesnici Javne rasprave bili su profesori Univerziteta u Novom Sadu – eksperti za oblast obnovljivih izvora energije, predstavnici toplana, privrede, kao i stručnjaci iz Sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine.
Domaćin skupa bio je pomoćnik pokrajinskog sekretara za investicije u energetici, Zoran Delić.
Pozdravivši prisutne, Delić je istakao da je cilj sastanka da se zajedno, kroz dijalog, unapredi radna verzija Akcionog plana, kako bi bio upotrebljiv u budućnosti.
Akcioni plan predstavio je dr Hajnc Kopec, koji je zahvalio na uspešnoj saradnji ostvarenoj sa Pokrajinskim sekretarijatom za energetiku i mineralne sirovine prilikom izrade ovog plana, kao i na neophodnim podacima. Ovaj dokument sadrži pet ključnih argumenata koji govore u prilog primene biomase: u prvom redu to je regionalni ekonomski razvoj, otvaranje novih radnih mesta, mogućnost za izuzetno veliku uštedu finansijskih sredsva koja bi inače bila upotrebljena za uvoz i potrošnju fosilnih goriva za proizvodnju električne i toplotne energije. Takođe, upotrebom biomase ublažavaju se klimatske promene, koje predstavljaju sve veći problem čovečanstva. Zbog toga je na nivou EU doneta odluka da se do 2030. godine nivo CO2 u vazduhu smanji za 40%.
Sadržaj akcionog plana baziran je na podacima da je Vojvodina kao region jedan od najplodnijih u Evropi, u kojoj je poljoprivreda veoma razvijena.
Kada se govori o principima korišćenja biomase, kao prvo navodi se efikasnost transformacije primarne energije u finalnu energiju, a kada je reč o održivosti i upotrebi biomase, ne sme se koristiti više biomase nego što se proizvede, kako bi se očuvala plodnost, vlažnosti i kvalitet zemljišta.
Govoreći o isplativosti korišćenja biomase, najvažnije je da se ona najpre upotrebi u regionu, a sav višak da se sprema za izvoz. Najbitnije tržište biomase je sektor grejanja, od toplana, preko javnih isntitucija, industrijskih postrojenja do privatnih domaćinstava. Biomasa može biti korišćena za proizvodnju električne i toplotne energije i za proizvodnju transportnih goriva.
Jedan od zaključaka koji je dr Hajnc Kopec istakao kao rezultat analize stanja po pitanju biomase u Vojvodini je i to da bi bilo dobro osnovati Agenciju za bioenergiju, koja bi imala savetodavnu ulogu i pružala finansijsku podršku razvoju proizvodnje i primene biomase, a čiji bi zadatak bio i da se promoviše ideja o proizvodnji i izvozu opreme za kotlove na biomasu.
Predloženo je da se u Akcioni plan unesu i mogućnosti korišćenja životinjskog otpada za proizvodnju bioenergije, kao i zasadi brzorastućih šuma, te postrojenja za korišćenje kombinovanog biljnog i životinjskog otpada. Ovako dobijena energija mogla bi da se koristi za zagrevanje vode, u plastenicima, na farmama, a takođe, na ovaj način vodilo bi se računa i o zaštiti životne sredine.
Kao jedan od problema zbog kojih biomasa nije u širokoj primeni kod nas navedena je zakonska regulativa, kao i nedovoljna saradnja između poljoprivrednog sektora i sektora šumarstva, uz podršku državnih organa. Takođe, neophodno je obezbediti i sigurno snabdevanje biomasom, intenzivirati razvoj industrije – proizvodnju peleta, te razviti domaće tržište za potrošnju ovog proizvoda.
