Tema „Klimatski Panel Srbije“ – Inauguralna sednica, u svetlu aktuelnih i sve češćih prirodnih katastrova u našoj zemlji, ali i u svetu, nametnula se kao jedna od glavnih tema manifestacije „Međunarodni dani energetike i investicija“.
O klimatskim promenama i o svim koracima i naporima koje čini naša zemlja u skladu sa evropskim i svetskim tokovima govorili su predstavnici Vlade i Narodne skupštine Republike Srbije, Danijela Božanović i dr Branislav Blažić, kao i prof. dr Vladimir Đurđević, sa Meteorološkog instituta Univerziteta u Beogradu.
Ambasadorka Republike Francuske, NJ.E. Kristin Moro, govorila je o Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih naroda o promeni klime, koja je održana u novembru 2015. godine u Parizu (COP 21), kada je postignut novi globalni sporazum o klimatskim promenama. U raspravi u Parizu učestvovala je i naša zemlja.
Kako je Kristin Moro istakla, Sporazum je potrebno što pre potpisati i ratifikovati. Potpisivanje će biti organizovano 22. aprila ove godine, na poziv generalnog sekretara UN, Ban Ki Muna. Nakon potpisivanja treba pristupiti ratifikaciji, a sam Sporazum će stupiti na snagu nakon što ga ratifikuje pedeset pet zemanja, što predstavlja 55% emisije štetnog gasa, sa efektima staklene bašte. Obaveze proistekle iz Sporazuma računaju se od 2020. godine, do tada, od potpisnica se očekuje da uspostave javne politike, koje će im omogućiti da ispune preuzete obaveze u okviru njihovog nacionalnog doprinosa. U slučaju Srbije, sve će biti ispunjeno uz pomoć EU i njenih članica, jer će se to obaljati istovremeno sa radom na preuzimanju pravnih tekovina EU, u okviru pregovora o pridruživanju. Već 2018. godine biće održan sastanak, tokom koga će biti procenjeno smanjenje gasa sa efektom staklene bašte, koje su države ostvarile, a koji će omogućiti korekciju predviđanja u okviru nacionalnih doprinosa. Tokom protekle godine nametnuo se zaključak do koje mere je značajno obrazovanje i objašnjavanje građanima svih kategorija i svih uzrasta, kao i koliko je značajno uključivanje i privatnog sektora u sprečavanju emisije štetnih gasova u atmosferu. Amasadorka Moro je istakala da naša zemlja može da računa na pomoć i podršku Republike Francuske, kao i to da će se nastaviti zajednički rad na buđenju svesti o važnosti uticaja klimatskih promena na globalnom nivou.
Pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, dr Slobodan Puzović je u svom pozdravnom obraćanju istakao značaj saradnje svih nivoa vlasti, kako bi se predupredile štetne posledice klimatskih promena u budućnosti, te da je saradnjom svih partnera moguć doprinos kvalitetnijem i boljem životu, držanjem pod kontrolom klimtaskih promena, pa čak, u pojedinim segmentima, i iskorišćavanjem samih promena kao potencijala. Sekretar Puzović održao je prezentaciju, kojom je imao za cilj da ukaže na način upravljanja rečnim slivovima u predupređenju poplava i vanrednih stanja kada su u pitanju poplave. Svojom prezentacijom ukazao je na uzroke, posledice i potrebe u odnosu na uređenje slivnih područja velikih reka, kako bi se predupredile poplave, ali i kako bi se upravljalo velikim padavinama i poplavama. Takođe, Puzović je ukazao i na to kako je moguće obezbediti dovoljnu količinu vode u sušnim periodima za vodosnabdevanje i za navodnjavanje, ali i za ukupan biodiverzitet.
Vojvodina je veoma specifična, zbog toga što su vojvođanske vode tranzitne, međunarodne, zbog čega je neophodno usklađivanje sa okolnim zemljama u odnosu na očuvanje vode i njenog kvaliteta, istakao je Puzović.
Najveći problemi odnose se na neodgovorno ponašanje ljudi – bacanjem otpada u reke dolazi do zakrčenja koja prouzrokuju nekontrolisan nadolazak vode, zatim nelegalna izgradnja stambenih i drugih objekata uz samu obalu reka, ali i neodgovorno i neplansko sečenje šuma, takođe predstavljaju veliki problem i to na više nivoa. Puzović je ukazao na nedovoljno kvalitetan rad inspekcijskih organa.
Ukoliko poštujemo prirodu i ona će poštovati nas, istakao je Puzović. Zbog toga je važno poštovati tokove reka, močvarna područja, koja imaju kapacitet da upijaju velike količine vode, da obezbeđuju navodnjavanje okolnih šuma ili obradivog zemljišta. Kanalisanje vodenih tokova ljudskom rukom na neodgovoran i provizoran način predstavlja veliki problem, možda i veći od samih klimatskih promena, a poštovanjem zakona i mišljenja stručnjaka i odgovornim ponašanjem prema prirodi, mnoge nevolje mogu da se preduprede, istakao je Puzović.
{gallery}Novosti/2016/11.03,single=2-dan-2.jpg,salign=center{/gallery}