Novi Sad, 17. jun 2015. – U organizaciji Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda – centar za zaštitu životne sredine u rudarstvu, u Vrdniku je od 10-13. juna 2015., održan 5. Međunarodni simpozijum o rudarstvu i zaštiti životne sredine.
Cilj simpozijuma je da doprinese sagledavanju dugoročnih programa razvoja rudarske prakse i zaštite životne sredine i održivog razvoja, obrađujući teme o površinskoj i podzemnoj eksploataciji i zaštiti životne sredine, zaštiti životne sredine u oblasti eksploatacije, pripreme i transporta nafte i gasa, zagađenja zemljišta, sanacije i rekultivacije i zatvaranja rudnika, zagađenja vazduha i merenja buke. Između ostalog, na Simpozijumu je bilo reči i o rudarstvu voda i upravljanju vodama, reciklaži opasnog industrijskog otpada – BAT tehnologije i ekološkim aspektima eksploatacije i korišćenja energetskih resursa.
Tokom svečanog otvaranja simpozijuma, prisutnim predstavnicima domaćih i stranih univerziteta, privrednih subjekata iz ove oblasti iz zemlje i inostranstva (Evropa, Kanada, SAD, Rusija, Makedonija, BiH itd) i predstavnicima Ministarstva rudarstva i energetike RS obratio se i Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine mr Nenad Stanković.
Sekretar Stanković je izrazio zadovoljstvo šte se Simpozijum održava upravo u Vrdniku, a kao jedan od razloga naveo je i to što se Vrdnik nalazi na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, a drugi razlog je što se banja Vrdnik uspešno razvija uz očuvanje životne sredine. Jedan od najvažnijih razloga za zadovoljstvo, istakao je Stanković je taj što je za razvoj Vrdnika od najveće važnosti bilo otkrivanje nalazišta mrkog uglja i njegova eksploatacija.
Sekretar Stanković je podsetio da je rudnik u Vrdniku otvoren davne 1804-e godine, i bio je prvi u ovom delu Evrope. Najpre je pripadao manastiru Vrdnik, a zatim grofu Pejačeviću iz Rume, koji ga je otkupio od monaha.
Eksploatacije je trajala sve do 1968. godine.
Danas rudarsko naselje sa svojim specifičnim alpskim izgledom upotpunjuje turističku ponudu Vrdnika i stoji kao spomenik bogatoj industrijskoj prošlosti ovog kraja.
Pokrajinski sekretarijat za energetku i mineralne sirovine je finansirao, a Rudarsko-geološki fakultet iz Beograda izradio softversko rešenje „Katastar napuštenih kopova na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine“ koje omogućava pregled, pretraživanje i klasifikaciju napuštenih kopova i degradiranih površina na teritoriji Pokrajine. Ovako urađen katastar i inventar degradiranih površina, sa bazom podataka, omogućava upravljanje održivim razvojem, prostornim planiranjem i ekološkom bezbednošću, što i jeste jedan od ciljeva 5. Međunarodnog simpozijuma o rudarstvu i zaštite životne sredine, istakao je mr Stanković.
